Održavaj svoju nadu živom (1)
9. januar četvrtak
„… da bismo se čvrsto držali nade koja je pred nama.” Jevrejima 6:18, NSP
Da li tvoja situacija izgleda nemoguće? Spremaš li se da odustaneš? Nemoj!
Emili Batis je imala sedamdeset devet godina kada je bila povređena u nesreći i nije se očekivalo da će preživeti. Kada je Norman Vincent Peale otišao da je poseti, primetio je kod nje niz potpuno novih knjiga poezije koje nisu bile ni otvorene. Kada ju je upitao za njih, ona je rekla: „Obožavam poeziju, ali ih nisam čitala... Čuvam ih za svoju starost.” Gospođa Batis je doživela da pročita te knjige mnogo puta, a kada je na kraju umrla u devedeset prvoj godini, planirala je put u Evropu. Nada je želja da se nešto ostvari; vera je verovanje da će se to dogoditi. Nada želi nešto tako očajnički da uprkos svim dokazima koji govore suprotno, ti i dalje veruješ Bogu za to. Vredno pažnje je da nada sama po sebi proizvodi snagu.
Kada je Univerzitet Kornel sproveo studiju o efektima nade, dr Harold G. Volf je izvestio da ljudi sa nadom mogu da izdrže neverovatne terete i pritiske. Jedna grupa vojnika zatočenih tokom Drugog svetskog rata, sastojala se od dvadeset pet hiljada ljudi. Podvrgnuti prinudnom radu, lošoj hrani i prljavštini, mnogi su umrli, dok su drugi imali samo neznatne posledice. Intervjui sa preživelima su kod njih otkrili natprosečnu sposobnost nade! Kako su uspeli da održe svoju nadu živom? Crtanjem slika devojaka sa kojima su nameravali da se venčaju, projektovanjem njihovih budućih domova i planiranjem seminara o poslovnom menadžmentu. Nada ih je ne samo održala u dobrom stanju, nego ih je održala u životu! Lako je shvatiti zašto Pavle opisuje nadu kao „čvrsto i pouzdano sidro duše” (stih 19, NSP).
